Evropska zelena partija pozdravlja otvaranje Klastera četiri pod nazivom “Zelena agenda i održiva povezanost” u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Pored poglavlja 14 Transportna politika i 21 Transevropske mreže tu su i dva veoma bitna poglavlja 15 Energetika i 27 Životna sredina i klimatske promene.

Očekujemo od Vlade Republike Srbije da otvaranje ovih poglavlja dodatno iskoristi za privlačenje iz evropskih fondova što većeg dela od procenjenih više od 10 milijardi evra neophodnih za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine i tako zaštiti i zdravlje naših građana. Zagađen vazduh, zagađene vode, zagađeno zemljište i nebezbedna hrana nisu samo simplifikovani međusobno nezavisni problemi, već kompleksna celina međusobne isprepletanosti činilaca životne sredine čiji je kvalitet narušen, a čija se ravnoteža može povratiti zaštitom i obnovom biodiverziteta, uravnoteženim odnosom između privrednog razvoja i zaštite životne sredine, primenom cirkularne ekonomije, unapređenjem upravljanja komunalnim otpadom, opasnim otpadom i otpadnim vodama, korišćenjem obnovljivih izvora energije i povećanjem energetske efikasnosti kao elemenata energetske tranzicije, većim angažovanjem i većom efikasnošću inspekcijskih organa, policije, tužilaštva i sudstva u oblasti kršenja propisa iz oblasti ekologije i povećanjem broja i stručnosti kadrova koji rade na ovim poslovima.

Dajemo snažnu podršku svim procesima, svim izmenama zakona i naporima svih institucija i pojedinaca koji će doprineti da u narednim godinama Srbija počne da liči na ekološki uređene zemlje Evropske unije. Želimo da ni u Srbiji nema rudnika litijuma kao što ga nema u Portugaliji, da i u Srbiji kao i u Danskoj poljoprivredna proizvodnja bude stoprocentno organska i biodinamička, da se po ugledu na Nemačku i u Srbiji više od 50% električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, da dostignemo nivo razvijenih evropskih zemalja po procentima recikliranih stakla, plastike i građevinskog otpada, da nam se ne gubi trag od 45.000 tona opasnog otpada godišnje koji zapravo završe u srpskim njivama i rekama i kroz lanac ishrane stižu na trepeze naših građana, da se našim fabrikama ne produžavaju u nedogled rokovi za dobijanje integrisanih dozvola, da Srbija bude zemlja bez smoga, bez divljih deponija i bez reka prepunih otpada.